SVAĐA U KRALJU

BUDIM SE,

SVE JE NA PRVI POGLED, ISTO KAO I PRE.

ONI PRILAZE,

ONI ME OBLAČE,

ONI ME UMIVAJU I ČEŠLJAJU.

DORUČAK JE KAO I OBIČNO,

SAMO MALO I UVEK DRUGAČIJI.

I UVEK KAO I OBIČNO,

SAMO ŠTO SAM SE PROBUDIO

A VEČ MI JE TAKO STRAŠNO MONOTONO I DOSADNO.

PENJEM SE NA TRON,

DANAS MORAM DA PUSTIM IZ SEBE NEKAKAV GLAS.

O NEČEMU,

O BILO ČEMU,

O ONOME

ŠTO MI PRVO NA MOJ KRALJEVSKI UM BUDE PALO.

NASTAJE PRAVA KRALJEVSKA AGONIJA,

ŠTA SE TO DEŠAVA U MENI?

POTREBAN MI JE NEKAKAV GLAS,

NEKAKVO PRAVILO ZA PODANIKE NOVO

A MENE MISLI NEKAKVE PROGONE ČUDNE

DA NIJE POTREBNO PRAVILO NI JEDNO.

DA LI SAM SE JA TO PROBUDIO STVARNO?

DA LI STVARNO SEDIM NA SVOM TRONU,

JER KAO DA NE RAZMIŠLJAM PO KRALJEVSKOM BONTONU.

"NEMA PRAVILA, NEMA PRAVILA, NEMA PRAVILA"

ALI IPAK NE,

TO JE SAMO BILA NEKAKVA TRENUTAČNA SLABOST

MOJE KRALJEVSKE MALENKOSTI.

TEŠKO JE ZANIMANJE VELIKOG INKVIZITORA

KOJI TREBA, DA UDARA GLASOM

PO NAJSLABIJIMA

I TO U NEKAKVIM TRENUCIMA SOPSTVENE SLABOSTI.

I DALJE SEDIM NA SVOME TRONU,

I DALJE JE SVE SLIČNO KAO I PRE.

I SAMO SE PLAŠIM DA ME MISAO ONA NE PREOVLADA

I DA ZAUZME MESTO MENE PRESTO.

ONDA BI ONA POSTALA JA,

ONDA BI SVI POSTALI MI,

A SVO OVO KRALJEVSKO PROSTRANSTVO

ZAJEDNO SA SVE PODANICIMA

OTIŠLO BI NEPOVRATNO U BAJKU.