Pitaš se vredi li ?

Ne smeš da pređeš na drugu stranu.
Ne smeš da gledaš u drugu stranu.
Ne smeš da slušaš ono što ne znaš.
Ne smeš da misliš ono što znaš,
jer sa druge strane tamo ti pripadaš.
Plašiš se visine i letenja.
Plašiš se svih svojih novih otelotvorenja.
Plašiš se ukusa strasti,
plašiš se zanosa,
ekstaze
i mirisa vlasti.
Puštaš sve to nekom drugom da se dešava.
A ne znaš ni sama što.
Vidim ti u očima da znaš.
Čujem ušima ono što misliš.
Osećam samo ono što gledaš.
Znam da na drugoj obali ti pripadaš,
a za to moraš sebe ekstazi da daš।

Znak pitanja

Pitam se!
Kako li je to samo živeti,
a ne primećivati gomile stvari koje nam stoje
tu odmah ispod naših noseva, ispred naših očiju,
stvari koje stoje tu sve vreme?
Ne primećivati i ne čuti reči
koje sve vreme zvuče u ušima,
ne osetiti nikada ukus probanog
i ne primećivati dodire dotaknutog.
Ne osećati više ni vlastito telo, a i dalje živeti.
Živeti za budućnost

u kojoj će se sve vreme ponavljati prošlost,
bez izlaza, totalno statično, suviše nepokretno,
zauvek tako živeti i ništa ne osećati.
Svi ovi ljudi bez sentimenta
koji žive kao da i ne postoje,
neka sednu i preispitaju od sada stavove svoje.