JA, TI MI SVI NA ²VI²

Ne mogu da spavam a ne želim da mislim

ali kako svoj mozak da poništim i izbacim iz stroja,

kada je izgleda misao moja jača izašla iz tog boja.

Misao mi obuzima telo i sav drhtim od bola i vapaja duša

koje neme ko da sasluša i shvati

i možda pokuša na pravi put da ih vrati.

Ko se brine za duše te koje se razlikuju od vapaja većine,

da li se stvarno dobro dobrim vraća

a svaka prevara se kad tad plaća.

Ne želim da legnem i spavam

jer tada sve ružne stvari zaboravljam

i svako jutro kao da se ponovo rađam

i počinjem sve iz početka da učim i pogađam.

Svakog dana, slika je ista,

vreme sve menja,

a možda će i Hrista jednog dana proglasiti za pupunana.

Šta ćemo onda svi biti ?

Kako ćemo se zvati i ko li bi koga onda pokušao da shvati ?

Sve si prazniji svakoga dana

i pokreni zbog toga svoja sećanja.

Bez njih ničega ne bi bilo, niti će biti.

Ako izgubi razum u ovoj etapi,

snovi će biti jedini spas

za one koji ne trpe glupost i vlast.

Možda i nije sve tako crno i belo

ali ne znam drugačije da se izrazim za to

kada ti grad postane selo

a ti ga i dalje obožavaš

dok te svi teraju da ga omalovažavaš.

Sve to što je nekada bilo nije dovoljno vredno njihove slave

pa bi oni da sve to preprave

i nametnu svoje živottne norme,

tempo života i druge forme.

Do juče su to vešto krili

da bi za danas spremni bili

da zatruju što više mašte

jer od toga se ustvari i boje i plaše.

Serum za to još ne postoji,

ali su veliki mozgovi i dalje ostali svoji

i to je jedini trag svega što stoji

uvek tamo baš gde i treba.

GDE GOD SE OKRENEŠ TO SI TI

I ZATO PROBAJ DA BUDEŠ PRAVI!!!