Jednačina bez razlike

Nekada je neko nešto stvorio

da to i dan danas važi

i samo treba to nešto malo da se potraži.

Od mnoštva stvorenih svih tih nekakvih stvari,

ostaju samo nekakve prave

koje su kreirale nekakve velike i učene glave.

Učene, velike i mudre glave koje svima ukazuju na to

mada to ne može da shvati i ukapira svako.

Ja sam niko i ja sam sve i molim te učene i mudre glave

da mi dopuste da izlečim sve bolesne koji se žale

smatraju sve druge za budale

i misle za sebe da nisu oni ti

kojima treba neko mozak da soli.

Osvrni se poglegaj možda i sviće.

Možda je to samo bio tren,

tvoj moj ili njen.

Ko bi to mogao da zna

šta se to odjednom sada sa tobom dešava,

šta je to počelo da se kreće,

na granici između mržnje i sreće

i da pravi u tvojoj glavi ambicije sve veće i veće.

Odjednom shvataš da moraš da pokušaš

da i ti budeš u pravu

a da ti niko ne menja glavu

i da je ne stave u ovaj začarani krug

gde život prolazi uzalud.

Menjaj se, prodaj, kupuj i hvali ,

ponašaj se onako kako i misliš u toj svojoj glavi

ako hoceš i želiš da budeš orginalan i pravi.

Sve zamene postanu i nestanu

a pravila igre i dalje ostanu.

Ko hoće nek pravi i dalje zamene

ali pitam se čemu sve to kad nema nikakve promene.