Happy New Year

Neandertalizam

Pomerite se u stranu,
svi vi, primitivni neandertalci
i pustite da prođu kraj vas
pravi znalci.
Svoje ostavite sa vama
i ne dozvolite im da se na
vama šire i sile.
Lomite kosti, glave i ruke
svakome ko na to čak i pomisli,
svakome ko čak i pokuša da vas dirne.
To vama, neardentalcima,
nije niti strano niti nepoznato.
Primenite silu i stavite svakome do znanja,
neka svakome bude jasno ko lomi ruke i noge i glave drugima.
Ne, ne dozvolite da te zasluge prikače drugima.
Ubijajte, koljite, secite i rasporite svakoga
ko nije i neće tako da voli,
jer samo vi znate kako izgleda kad ljubav boli.
Dokažite svima, svojim bolesnim delima,
da treba da vam pomognu dok još to mogu.
Svima je jasno da nije nimalo lako
kada se sa tobom poigrava tako surovo svako.
Kako ko stigne,
odigra sa tobom neandertalcem neke nove igre.
Naravno, ti to ne razumeš i ne shvataš,
skačeš i počinješ za vrat odmah da ga hvataš.
Lomljenje ruku, nogu i glave
zavisi samo od tvoje inspiracije.
Izgubio si već tada sve
i moli se da ti nadležni za tebe pomognu,
jer ne razmišljaš o tuđem bolu.

Šta sve bolesni preci ne prenose svojoj budućoj deci।

Ispunjavanje

Pišem samo da popunim ovu belinu papira,
jer ne želim da me nervira više ta praznina.
Ništa ne trpi prazninu u sebi,
sve se popunjava i opet vremenom izbledi.
Iznova sve opet mora da se popunjava
i gde god se okreneš
iskrsne nekakva nepopunjena praznina nova.
Svaku prazninu ako svako popuni
svi bi postali isuviše ispunjeni.
Svaka praznina se ispunjava tako što se popunjava.
Zamisli, glupo bi bilo da je ispred tebe
to što gledaš sada samo papir beo
i veruj mi neću se skrasiti samo zbog tebe,
sve dok ne budem ispunjen ceo.
Može ovaj papir da bude i glupo čak ispunjen,
ali znaćeš onda kako bi trebalo da izgleda
da je pravilno popunjen.
Pametno ili glupo,
užno ili lepo,
stoji uvek da je to popunio taj neko
ko ne trpi nikakve praznine
i koji je odlučio da praznini svakoj na put stane.
Popunio sam prazninu taštine,
za mnoge naredne dolazeće godine.
Ispunio sam sopstvenu prazninu života,
pa zašto ne bih i tvoju।

Pitaš se vredi li ?

Ne smeš da pređeš na drugu stranu.
Ne smeš da gledaš u drugu stranu.
Ne smeš da slušaš ono što ne znaš.
Ne smeš da misliš ono što znaš,
jer sa druge strane tamo ti pripadaš.
Plašiš se visine i letenja.
Plašiš se svih svojih novih otelotvorenja.
Plašiš se ukusa strasti,
plašiš se zanosa,
ekstaze
i mirisa vlasti.
Puštaš sve to nekom drugom da se dešava.
A ne znaš ni sama što.
Vidim ti u očima da znaš.
Čujem ušima ono što misliš.
Osećam samo ono što gledaš.
Znam da na drugoj obali ti pripadaš,
a za to moraš sebe ekstazi da daš।

Znak pitanja

Pitam se!
Kako li je to samo živeti,
a ne primećivati gomile stvari koje nam stoje
tu odmah ispod naših noseva, ispred naših očiju,
stvari koje stoje tu sve vreme?
Ne primećivati i ne čuti reči
koje sve vreme zvuče u ušima,
ne osetiti nikada ukus probanog
i ne primećivati dodire dotaknutog.
Ne osećati više ni vlastito telo, a i dalje živeti.
Živeti za budućnost

u kojoj će se sve vreme ponavljati prošlost,
bez izlaza, totalno statično, suviše nepokretno,
zauvek tako živeti i ništa ne osećati.
Svi ovi ljudi bez sentimenta
koji žive kao da i ne postoje,
neka sednu i preispitaju od sada stavove svoje.

Semiotički paroksizam

Krenuo sam odjedanput napred. Još jednom valjda napred. Sve do sada mislio sam da nema nikakve potrebe sećati se svega onoga iza i razmišljati bespotrebno o onome što te čeka. Mnogi su mislili tako i ja sam bio sa svima njima, sve dok nisam shvatio da to tako i ne mora. Zašto se ne bih jednostavno sećao i probao da možda i svih tih stvari sagledam ono što bi možda moglo da iz celokupne te zbrke događaja proizađe. Prosto, nema šta, ili je samo sve to tako izgledalo da bi me možda jednostavno samo zainteresovalo i da bih dublje ušao u tu problematiku. U stvari, bila je koska koju sam sam tražio i nisam uopšte imao prava da se bunim. Grešku, mislio sam tada tako, jednostavno je trebalo glodati sve dok je ne pojedeš ili jednostavno polomiš zube. Za zube se nisam preterano brinuo, a i što bih kada ima ko o tim problemima da vodi brigu. Rešio sam da idem do kraja i da pođem od stvari koje stoje kao jedine do sada nedokazane, iako mi se činilo da su toliko neminovne ili sam bar ja tako mislio, za rešenje ovog problema. Možda su u stvari i dokazane, ali se meni ti dokazi jednostavno nisu svideli pa ih kao i sve ostale stvari koje mi se ne sviđaju jednostavno ne gajim u glavi. To je ionako samo stvar ukusa i mislio sam da u tu moju stvar ukusa niko nema pravo da se meša sve dok stvari jednostavno nisu krenule da se dešavaju.

Tražeći u svemu tome ono što mi je trebalo, a što ni sam nisam znao šta je, išao sam lagano od jednog čoveka do drugog i u tom svom traganju počeo da uviđam da oni svi zajedno nemaju toliko koliko imam ja, iako sam u tim trenucima izgledao kao neko ko nema ništa. Ništa nisam ni imao i morao sam da se ili sa tim pomirim ili da jednostavno nateram sebe da počnem da se sećam. Bio sam neko vreme u velikoj dilemi da li treba da krenem od sad pa unazad ili od nekad pa do sad. Ni jedno ni drugo nije mi izgledalo ni malo logično. Nisam ni znao uopšte kako bi nešto od nekad značilo sad, ili kako bi nešto od sad moglo da znači nekad. Sve se kosilo sa savršenom spravom zvanom sat od koje su svi kojima sam bio okružen, bili zavisni. Ja sam tada bio zavistan od njih, a samim tim verovatno sam zavisio i od tih njihovih zavisnosti. Koliko se tu ovisnih stvari nakupilo, jer je i taj sat bio zavistan od zupčanika, a zupčanici opet od ruke koja ih je slušala dok im je davala život navijajući ih. Više stvarno nisam ništa znao i morao sam sve ono što je sad da zaboravim i da se opet vratim u najprostije stvari koje su kao bile opšte poznate. Znao sam da sam rođen pre i znao sam da treba umreti nekad! Između toga pre i nekad čuo sam da postoji kod nekog sudbina (loša ili dobra), kod nekog život (dobar ili loš), kod nekog opet nešto drugo, a bilo je i onih kod kojih jednostavno nije postojalo ništa ni pre ni posle, jer mislili su da su jednostavno sada. Bio sam fasciniran saznanjem da niko i ne razmišlja od njih niti o smrti, niti o rođenju. Delovalo mi je kao da život živi njih, a ne oni život. Kako biti živ, a ne znati šta to znači, mora da je isto što i biti mrtav, a opet ne znati ni to značenje. Jedino objašnjenje koje mi je izgledalo tada samo po sebi prihvatljivo bilo je da se živi lagano umrtvljuju a da mrtvi lagano u meni oživljavaju. Nema logike, gomile gluposti, govorio sam sebi, ali moram priznati da me je sve više tema privlačila i zaokupljala moju pažnju. Živeti kraće, umirati duže! Živeti duže, umirati kraće!? Značilo je sve ovo, počeo sam da se sećam i sećao sam se. Sebe u očima drugim, drugih u očima svojim! Nisam mogao da verujem ko sam bio i šta sam sve bio! Nisam samo mogao da se setim ma koliko se trudio svih onih ružnih stvari koje sam morao da progutam i pregrmim da bih došao do svih onih lepih koje su sada tako blistavo stajale da sam čak počeo samom sebi i da zavidim na svim tim brilijantno odigranim ulogama. Kao i uvek, pokazala se tačna izreka koju sam mnogo puta pre svega toga čitao negde, a da više ni sam ne znam gde: "ne radi nikome stvari koje ne bi voleo da neko radi tebi". Cilj opravdava sredstvo, ni sam ne znam zašto mi je baš to tada palo napamet, ali odjedanput se ukazao ozbiljan problem. Cilj. Nije mi bio jasan, ali baš ni najmanje. Na izgled tako banalan pojam kakav je cilj, ali preneti ga na život čoveka kakav sam ja, stvarao je samo konfuziju. Sredstva su bila sve one stvari koje sam, dok sam gledo sebe u očima drugih i druge u očima svojim, uzdigao do svog nekog nivoa, maltene ni iz čega. Trebalo je, znači nekako sva ta sredstva sa kojima sam raspolagao iskoristiti zarad cilja. Bili smo svi na tom nekom nivou i izgledalo je da znači da smo imali i sličan ili bar približno sličan cilj. Neko je trebalo to da otkrije! Zašto baš ja, nije mi niti će mi biti ikada jasno, ali to je bio samo moj život i moja sredstva sa kojima sam raspolagao. Iako su bila toliko blistava na prvi pogled, upošte mi nisu obećavala niti ukazivala na ma kakav cilj.

Morao sam da pokušam da pribavim neka nova ili jednostavno da pokušam da izvučem sve ono što se iz ovih sredstava izvući može! Morao sam da nekako probam da dokučim taj svoj cilj koji niti je postojao niti sam ga bilo gde uviđao. Bilo je tu svega i svačega, sem perspektive. Na trenutak sam se setio sprave, setio sam se sata i njegovih zupčanika koji kada su izvađeni ne znače baš ništa ni za koga, sem za onoga ko zna da je svaki, pa čak i najsitniji zupčanik od njih potreban, pa čak i najpotrebniji da bi neka ruka mogla da dođe u situaciju da mu udahne život. Znači trebalo je vratiti se i pokupiti i najmanji zupčanik na koji sam do sada naišao, pokvarene odbaciti i naći nove identične koji bi mogli da zamene one pohabane, sve to nekako sastaviti i dati mi život. Nisam mogao ničem više da se prepustim što nije predstavljalo sastavni deo ove moje životne sprave. Nisam mogao više ni sebi bilo šta da uskratim. Tačno sam iz dana u dan sve više i više znao šta od "zupčanika" posedujem i koji mi od njih nedostaje! Neke sam sakupljao iz prošlosti koja se lagano sve više i više trošila. Neke sam sakupljao trenutno u prostoru i vremenu i lagano počinjao da razmišljam, da ako mi neki i pored svih tih "zupčanika" bude nedostajao da ih nađem sutra! Možete samo zamisliti koliko je sve to bilo jednostavno i lako kada sam se sada dok sve ovo pišem debelo umorio. No i pored svega toga, morao sam da nastavim dalje, jer svaki deo je bio sve teži i teži za pronalaženje, iako za mene ništa više dragocen nego bilo koji drugi. Morao sam da se oslonim na snagu svoje volje i da verujem u sve svoje odluke koje sam trebao da donesem, a koje su se odnosile na taj dati cilj, koji je opravdavao sva ta sredstva. Nisam više čeznuo ni za čim što nije moglo da predstavlja deo tog mehanizma bez koga sam ja bio samo obična kutija! Kao da je iz časa u čas smrt bila sve bliža i bliža. Imao sam bar takav osećaj, značilo je to ili dići ruke od toga svega ili sastaviti sve to što pre i sačekati je da jednostavno prođe pored mene, spreman za njen doček. Nije mi vredelo ništa da žurim, jednostavno morao sam da bez ikakve nervoze sačekam da mi pođe za rukom sve to što je ostalo prosto neizvodljivo. Smrt je i dalje stajala kao solucija kojoj sam uvek mogao da se okrenem i predam, ali ipak sam se grčevito borio da nađem rešenje ovog problema. U jednom trenutku imao sam sve sem skazaljki koje su nedostajale, a koje su bile neophodne da bi mogle da pokažu da postoji sve to što stoji iza njih. Sve je radilo besprekorno, ali jednostavno nije bilo dokaza svega toga. Nije bilo skazaljki, nije bilo tog puta koji je vodio znanju, nije bilo puta koji je pokazivao da tu nešto uopšte i postoji. Smrt je lagano bila sve bliža i bliža, a rešenja za problem nije bilo, sve dok mi ona sama nije ponudila kompenzaciju. Trebalo je da za sklazaljke dam točkić za navijanje. Za ovu igru sa smrću trebalo je biti spreman, trebalo je posedovati moć, trebalo je odlučiti ili postati sve, a to opet nije ništa, ili biti ništa, a to opet nije značilo nešto! Trebalo je prizvati u pomoć sve te nevidljive sile i dokazati svoju snagu pred smrću. Trebalo je doneti odluku, trebalo je i dalje verovati u zakon te odluke, trebalo je povratiti snagu svoje volje. Šta vredi sve ovo bez skazaljki, bilo je pitanje na koje je trebalo da dam odgovor. Da li je vredelo posle toliko truda i muke, nabavljanja svega toga, posvetiti sve to nekoj praznini bez ikakvih vidljivih rezultata. Nije bilo druge, morao sam sada, iako sam za to znao i nekad, da se odlučim. Napravio sam dobru zamenu, ipak, morao sam da dam srce da bih dobio dušu. Svi su bili zadovoljni, iako sve to što se dešavalo, kao da se nije dešavalo nikada ranije, ili je bar tako izgledalo. "Uvek" se u stvari dešavalo, jer skazaljke su "uvek" pokazivale nešto što je "uvek", doduše nije svuda, bilo tačno! Cilj je bio biti "uvek", pobediti vreme, jer kad jednom progledaš i vidiš sve to "uvek", onda ti više ništa na ovom svetu nije poznato. Sve je novo, pa čak i ono što je bilo staro dobija novu formu. Svet je prosto neverovatan! Pokvareni sat je uvek tačan na ma koliko je stao, jer "uvek" je i sada negde toliko. Sredstva su opravdala cilj!!!

UNUTRAŠNJA BORBA PROTIV VLASTITE TEŽINE

ONE TE UVEK PRATE,
ONE SU UVEK TU.
OSLUŠKUJU SVAKI TVOJ GLAS,
KRADU OD TEBE TVOJ OBLIK I IDENTITET
I ODVLAčE LAGANO DEO PO DEO
U NEKAKAV NJIHOV NEVIDLJIVI SVET
ONE O TEBI ZNAJU BAŠ SVE,
ZNAJU O TEBI I VIŠE OD TEBE
DOK TI O NJIMA NE ZNAŠ BAŠ NIŠTA.
ŽIVITE I BORAVITE U SAMO NAIZGLED ISTIM SVETOVIMA,
SVETOVIMA PARALELNIM JEDAN SA DRUGIM.
ONE UZIMAJU OD TEBE OBLIK
I IMAJU SVE SLIČNO KAO I TI,
ALI STE I PORED SVEGA TOGA
SVE VREME NAIZGLED RAZLIČITI.
UVEK SI POD PRISMOTROM DRAGA MOJA,
TO JE JEDINA PRAVA REALNOST,
U ODNOSU NA SVET
SENKI KOJI JE NEVEROVATNO ORGINALNA STVARNOST.
TU SAM, UVEK PORED TEBE SAM.
TVOJA SAM SENKA
I NE MOŽEŠ ME PREVARITI NITI OBMANUTI,
NE MOŽEŠ ME NI SA ZEMLJOM SRAVNITI,
ALI U TOJ SVOJOJ NEMOČI DRAGA
MOŽEŠ SEBE SAMOIZGRADITI.
DOBRODOŠLA DRAGA U SVET SENKI,
ZEMLJU NEPREKIDNIH TEREVENKI,
AKTIVNOG LUDILA,
I PAMETNIH I NADARENIH GLAVA,
GDE SE NOĆU NIKADA NE SPAVA.
DOBRODOŠLA DRAGA U SVET BEZ IMITACIJA,
U ZEMLJU SVIH BOJA RASA I NACIJA,
SVET U BEZBROJ KOMBINACIJA
PARALELNI SVET SVIH IMAGINACIJA.
PREPUSTI SE DRAGA MOJA,
ILUZORNA JE I SUVIŠNA SVAKAKVA BORBA,
JER U SVAKOM TRENU I NA SVAKOM MESTU
U BESKONAČNO PRAVACA I SMEROVA
SENKE ODVODE SVE PUTEVIMA SOPSTVENIH GROBOVA.

RECEPT ZA UMETNOST

NE ZNAM I NIKADA MI TO VEROVATNO NEČE BITI JASNO
OTKUDA MI TO PRAVO DA MISLIM ZA SAMOGA SEBE
DA SAM NEKAKAV VELIKI UMETNIK.
DA LI JE TO RAZMIŠLJANJE MOJE PROIZVOD TOGA
ŠTO JA STVARNO TO I JESAM
ILI PAK ZATO ŠTO BIH VOLEO DA ME DRUGI DOŽIVE KAO TAKVOG.
MOŽDA JE TO MOJE RAZMIŠLJANJE POSLEDICA TOGA
ŠTO JE MOJ DUH, MOJE TELO I STIL RAZMIŠLJANJA
APSOLUTNO OSLOBOĐEN SVIH PREDRASUDA,
IZNAD SVEGA,
U KORIST SVEGA,
A MODERNA UMETNOST SE UPRAVO I ZASNIVA
NA SVIM TIM I MNOGIM DRUGIM POSTULATIMA.
MOŽDA MOJE RAZMIŠLJANJE I NIJE NIKAKVA PRAVA UMETNOST
MOŽDA JE NEKAKVA OBIČNA NADRI UMETNOST,
KVAZI UMETNOST,
NEŠTO ŠTO SAM JA SAMOME SEBI U GLAVU INSTALIRAO ILI UVRTEO.
KAKO MI JE POŠLO ZA RUKOM DA SEBI INSTALIRAM,
UVRTIM TO U GLAVU?
MOŽDA I JE NEKO DRUGI TO U GLAVU UVRTEO I INSTALIRAO?
DA LI SAM U OVOME JEDNOME ŽIVOTU
MOŽDA DOŽIVEO I IMAGINACIJU,
PRONAŠAO REINKARNACIJU,
POTPISAO PRED ĐAVOLOM KAPITULACIJU,
MOŽDA SAM I ISUSA TERAO OD SEBE
U NEKAKVU IZOLACIJU,
NOSIO I ZVEZDU PETOKRAKU ZA NEKU NACIJU.
SVE SE DUBOKO UVRĆE I INSTALIRA
U NAŠE NEZAŠTIĆENE NEDUŽNE GLAVUDŽE.
DUBOKO I SEBIČNO GURAMO SVET U SEBE,
SVAKO SAMO ZA SEBE.
PRAVIMO I VAJAMO SEBE SAMI,
SAMO SEBE I PRAVIMO,
NIŠTA VIŠE SEM TOGA I NE ZNAMO.
DA LI JE TO UMETNOST
KOJOM ĆE BITI I DRUGI ZADOVOLJNI
ILI JE TO SAMO UMETNOST
ZA SAMOG SEBE OD KOJE NIKO NEĆE
IMATI NIKAKVE KORISTI SEM TEBE.
SAMO JEDAN JEDINI
"POZIV" PROMENIĆE TI SVE
I SVET I TEBE A I DRUGE.

OGLED (EXPERIMENT)

SKLONITI,
OTKLONITI,
ODBACITI,
IZBACITI,
UNIŠTITI
I POKLONITI
SVE ONO SUVIŠNO OKO SEBE,
JEDNOSTAVNO POŠTEDETI SE BEDE
I NAČI SE U RAJU "ARTA".
OSLOBOĐEN SVIH OKOVA,
STEGA SUVIŠNIH NAPORA,
BESPOTREBNIH I GLUPIH RAZMIŠLJANJA
UČINITI SEBE, NAČINITI DRUGE
BOLJIMA OD GORIH,
NAJBOLJIMA OD NAJGORIH,
UKAZATI,
ISPRAVITI,
PREKROJITI,
SVE ONO NEUKAZANO,
SVE ONO POGREŠNO
I NAKRIVO SKROJENO.
TREBA MI PAR TUCETA
IZDVOJENIH SVOJIM DELIMA
IZ OVE VEČITO KRITIČNE MASE
PA DA JEDNIM VELIKIM, NAJVEĆIM DELOM
PROMENIMO SVIMA NA LICIMA GRIMASE.
DA SVE OVO SUVIŠNO PREOKRENEMO,
POKRENEMO,
PRETUMBAMO,
IZMEŠAMO
A DA SAV ONAJ VIŠAK U NEKAKAV BEZDAN GURNEMO.
NIKAKAV VIŠAK NE BI NI POSTOJAO,
JER NIŠTA VIŠAK NI NIJE,
SVE JE TOLIKO LEPO I SAVRŠENO,
DA SAMO TREBA DA BUDE NEKAKO LEPŠE I BOLJE
OBJAŠNJENO I OPISANO.
SVE ŠTO POSTOJI,
SVE ŠTO FUNKCIONIŠE,
SVE ŠTO LETI I SVE ONO ŠTO MISLI,
SVE ŠTO SAMO ČEKA
DA GA NEKO NA NEKAKAV PRAVI NAČIN "ISKORISTI".
SVE JE OVO LEPO I DOBRO JOŠ UVEK
S' OBZIROM DA ČOVEK PLANIRA
DA OSTANE OVAKAV ZAUVEK.
POMISLIMO SAMO SVI ODJEDNOM NA TO
KAKO BI ŽELELI EVOLUCIJU DA UBRZAMO.
DA LI BI SE VRATILI SVI NA DRVO?

BORBA PROTIV SUVIŠNE KONKURENCIJE "OGLAS OBJAVLJEN U DNEVNIM NOVINAMA KOJE ZVANIČNO NE POSTOJE"

OD DANAS SE U NAŠOJ OPŠTINI
UVODI SPECIJALNA AKCIJA ČIŠČENJA
CELOKUPNE NAŠE I VAŠE DRUŠTVENE SREDINE
U CILJU SVEOPŠTEG OČUVANJA
DRUŠTVENOG MORALA,
A ZARAD
OČUVANJA,
NEGOVANJA
I UZDIZANJA
PORODICE KAO OSNOVNOG STUBA I NOSIOCA NAŠEGA DRUŠTVA.
NAIME, UOČENO JE U POSLEDNJE VREME
DA JE INTENZIVNO I U VELIKOM USPONU PRIMEĆENA POJAVA
DA DEVOJKE KOJE NISU VISOKOG MORALA I POZNATOG POREKLA
ŠIRE NEMORAL I BLUD
MEĐU ŠIROKIM PUČANSTVOM I TO NA NAČINE
KOJI NISU PRIMERENI I DOSTOJNI
NAŠIM VISOKIM MORALNIM KARAKTERISTIKAMA,
PO KOJIMA SMO MI KAO POPULACIJA NADALEKO I NAŠIROKO
ČUVENI I POZNATI.
ZBOG SVEOPŠTE SITUACIJE,
SKREĆE SE PAŽNJA
DA TAKVE OSOBE KOJE SU KARAKTERISTIČNE
BOJE,
MIRISA,
IZGLEDA
I PONAŠANJA
ODMAH PRIJAVITE NA BILO KOJI BROJ TELEFONA,
KAO I NA BILO KOJI BROJ PEJDŽERA
ILI NAJBLIŽOJ ŠINTERSKOJ STANICI
ŠTO BI IZMEĐU OSTALOG BILO I NAJBOLJE URADITI.
SVE TO JE PRVENSTVENO
KAKO U VAŠEM TAKO I U NAŠEM INTERESU,
U INTERESU VAŠIH BUDUČIH ŽENA I MAJKI VAŠE DECE
A ZARAD
OČUVANJA
I NEGOVANJA
NAŠEG VEKOVNO STVARANOG VISOKOG MORALA.
SAMO SA NAŠIM DEVOJKAMA USPEĆETE DA U TOJ BORBI
NE POKLEKNETE I NE POSRNETE.
SAMO SA NAŠIM DEVOJKAMA KOJE SU VAKCINISANE I OČISČENE
OD SVIH VRSTA PARAZITA,
OSEĆAĆETE SE ZAŠTIČENO I BEZBEDNO
BEZ IKAKVE GRIŽE SAVESTI DA MOŽDA RADITE
NEŠTO ZABRANJENO ILI NEMORALNO.
NAŠE BROJNE POHVALE VISOKIH I UGLEDNIH LIČNOSTI
KAKO IZ NAŠE OPŠTINE TAKO I IZ DRUGIH OPŠTINA
NAJBOLJA SU POTVRDA NAŠEG VISOKOG NIVOA.
UVERITE SE U NAŠU POSLOVNOST
A DA NE MORATE NI DA IZLAZITE IZ VAŠEG TOPLOG DOMA
NARUČITE VAŠU DEVOJKU OMILJENE
BOJE,
MIRISA
I IZGLEDA
I MI ĆE MO VAM DOSTAVITI NA VAŠU ADRESU.
NAŠA ADRESA JE: DOBROVOLJAČKOG SEXA BR.69
DRUŠTVO PATOLOŠKIH LIKOVA
OPŠTINA: OVDE PIŠETE - NAŠA
I NE ZABORAVITE NA NAŠ VAMA DOBRO ZNAN SLOGAN:
"VI STE NA NAMA SAMO ZBOG VAS,
MI SMO ISPOD VAS SAMO ZBOG NAS"

ZARAŽENI JEDNO OD DRUGOG

UBIJA ME SVAKA TVOJA BLIZINA,
IDI SAMO ŠTO DALJE OD MENE
I JA ĆU DA IDEM ŠTO DALJE OD TEBE.
ALI I TADA ĆEMO SE ZNAM,
NEKAKO OPET PONOVO SRESTI,
PRIČAĆEMO JEDNO DRUGOME
KAKO NISMO JOŠ UVEK U ŽIVOTU SREĆNI,
PRAVIĆEMO SE I DALJE
KAO DA LJUBAV MEĐU NAMA NIKAKVA NE POSTOJI
I SVE ĆE NA KRAJU PRERASTI U NEKAKVU NEBULOZNU SVAĐU
KO JE I KADA ISPAO BOLJI A KO JE KAD GORI.
SVE ĆE UVEK IZMEĐU NAS OSTATI ZAUVEK ISTO,
NIKADA, NAŠU LJUBAV KOJU SU NEKI DRUGI ZAGADILI
NEĆEMO USPETI DA DOVEDEMO NA ČISTO.
PRLJAVI SMO OD RAZVRATNOG ŽIVOTA I SILNIH LUTANJA,ŽKRIJEMO SE KAO NEKAKVE ZVERI NAKON SVAKOGA SVITANJA.
MI,
U NEKAKVOJ NOČI OTKRIVENI,
U NEKAKVOJ NOČI STVORENI,
LJUBAVI SAMO VERNI I PODANI,
EXTAZOM ZARAŽENI
DO KRAJA BOLA,
MI SMO BEDNI ZAROBLJENICI U ZEMLJI SNOVA
DA, TO SMO MI
LUDI LJUDI LJUBAVI
ZAROBLJENI U OVOME SVETU NEMILOSRDNE PROLAZNOSTI,
ZAŠTO PROLAZIŠ POKRAJ MENE DANAS KAO DA SMO POTPUNI STRANCI. IZMEĐU NAS OSTAĆE ZAUVEK LJUBAV,
OSTAĆE ZAUVEK NEGDE DUBOKO U NAMA
I MOŽEŠ DA BEŽIŠ DALEKO KOLIKO GOD ŽELIŠ OD MENE,
MOGU TOLIKO ISTO DA BEŽIM I JA OD TEBE,
NIŠTA SE BITNIJE NEĆE PROMENITI IZMEĐU TEBE I MENE.
UNIŠTIĆEŠ JOŠ NEČIJI ŽIVOT SEM SVOG
I JA ĆU UNIŠTITI NEČIJI DRUGI PORED MOG,
I MRZEČE NAS ZBOG TOGA SVI PA I SAM BOG.
LJUBAV I SREĆA NE IDU ZAJEDNO,
MISLILI SMO DA ĆE TO IZMEĐU NAS DA TRAJE TRAJNO,
ZATO DANAS NEMAMO NI JEDNO NI DRUGO.

UZDIZANJE
"SA POVEČANJEM LIČNOSTI UVEK SE POVEČAVAJU I SILE KOJE TU SILU ŽELE DA UNIŠTE PREŽIVLJAVAJU SAMO ONI KOJI SU SPOSOBNI DA PREŽIVE A TO NE MORA DA ZNAČI DA SU UJEDNO I NAJSPOSOBNIJI. BITI NAJSPOSOBNIJI NE IMPLICIRA I NAJBOLJI".

KOLIKO JE ŽIVOT SLIČAN PRIRODI,
ISTO TOLIKO JE I PRIRODA SLIČNA ŽIVOTU.
PROSTO SE NE MOŽE OŠTRO NI PODELITI
ŠTA JE PRIRODA A ŠTA JE ČOVEK,
ILI JE TO JEDNO TE ISTO ALI SU SAMO TERMINI DRUGAČIJI.
BORBA ZA PROSPERITET,
BORBA ZA PREŽIVLJAVANJE,
BORBA IZMEĐU JAČIH I SLABIJIH.
SETIMO SE SAMO KOLIKO SMO PUTA POSMATRALI
TO PREDIVNO DRVEČE U ŠUMI
A DA NISMO NI PRIMETILI KOLIKA JE BORBA ZA PREŽIVLJAVANJE
IZMEĐU MALIH MLADICA I VELIKOG I STARIJEG DRVEĆA TU PRISUTNA.
MLADICE SE GRČEVITO BORE ZA SUNCE SA VELIKIM,
JAČIM
I SNAŽNIJIM
DRVEČEM KOJE IM ZAKLANJA SVO SUNCE I GRABI SAMO ZA SEBE. MNOGO MLADICA NA TOM RAZVOJNOM PUTU UMIRE ŽBEZ IKAKVE ŠANSE DA JEDNOGA DANA I ONO POSTANE JEDAN OD RETKIH GOROSTASA,
BEZ IKAKVE ŠANSE DA I ONO DOSTIGNE TOLIKU VELIČINU.
ONE MLADICE KOJE I PORED SVEGA USPEJU
DA SE IZBORE ZA SVOJE MESTO POD SUNCEM
IZ DANA U DAN, IZ GODINE U GODINU,
SVE VIŠE I VIŠE OTIMAJU SVOJ DEO
"TE" ZA MNOGE NEDOSTUPNE VISINE.
ONE SAMO UZIMAJU ZA SEBE ONAJ SVOJ DEO SUNCA
KOJI IM I PRIPADA KAO NAGRADA ZA TO ŠTO SU PREŽIVELI
ONO ŠTO MNOGE MLADICE NISU.
PREŽIVELO DRVEČE MENJA SAMO NEKAKVA STARA STABLA
KOJA VIŠE NISU TOLIKO VITALNA I SVEŽA
I KOJA NEMAJU VIŠE TU SNAGU
DA SE NOSE SA MLAĐIMA I JAČIMA.
STARIJA STABLA POD SVOJE UZIMA NEKAKVA VIŠA INTELIGENCIJA
I ON POČINJE DA POPRIMA NEKAKVE NOVE I FUNKCIJONALNE OBLIKE.
PREŽIVETI U SVAKAKVOM SISTEMU,
TO MOGU SAMO ONI NAJVEĆI.


BUDI TO

NE, JA NE ŽELIM DA TI IKADA BUDEŠ MOJ ROB,
NITI OBIČNA IGRAČKA U OVIM MOJIM RUKAMA.
NE, JA NE ŽELIM DA MI BUDEŠ NI PRIJATELJ STARI,
NITI NEKAKVA MOJA BEBICA.
BUDI SAMO MOJ SUDRUG U OVOJ BITCI SA GOMILAMA LUDAKA,
DA ZAJEDNIČKIM SNAGAMA IZBORIMO ZAJEDNIČKU POBEDU,
DA POBEDIMO I SAM ŽIVOT OVAJ NAŠ,
DA NAŠU BUDUĆU LJUBAV
NAČINIMO BESMRTNOM.




VIDIM TE U MENI

U TVOJIM OČIMA VIDIM SVOJE SRCE,
U TVOME SRCU VIDIM SVOJE OČI,
U MOJIM OČIMA VIDIŠ SVOJE SRCE,
U MOME SRCU VIDIŠ SVOJE OČI.
NE VIDIMO NIŠTA VIŠE OD SILNE LJUBAVI।

Ja sam zaplakala, iako to retko činim

Zaletela sam se u stranca dok je prolazio,
'O, oprostite mi, molim vas!' bio je moj odgovor.

On je rekao, 'Molim Vas, oprostite vi meni;
nisam vas video.'

Bili smo tako uctivi, taj stranac i ja.
Otisli smo svojim putem i pozdravili se.

Ali kod kuce se pricala drugacija prica,
kako smo tretirali svoje voljene, mlade i stare.

Kasnije toga dana, dok sam spremala veceru,
moj sin je stao iza mene vrlo tiho.

Kad sam se okrenula, gotovo sam se sudarila s njim.
'Makni mi se s puta!' rekla sam uz viku.

On je otisao, a njegovo malo srce se slomilo.
Nisam shvatila koliko sam ostro govorila.

Dok sam lezala budna u krevetu,
tihi Bozji glas mi je progovorio,
'Dok si delila sa strancem
uobicajenu uljudnost,
tvoja porodica koju volis, bila je povredjena.

Idi i pogledaj na kuhinjski pod,
naci ces cvece pored vrata.
To cvece je tvoj sin doneo za tebe.
Ubrao ih je sam: ruzicasto, zuto i plavo.

Stajao je vrlo tiho da ne pokvari iznenadjenje,
nisi videla suze koje su ispunile njegove male oci.'

Tada sam se osetila tako malenom,
i suze su mi pocele teci niz lice.

Tiho sam otisla i klekla pored njegovog kreveta;
'Probudi se, maleni, probudi se,' rekla sam.

'Jesi li ti ubrao za mene ovo cvece?'
Smesio se, 'Nasao sam ih napolju, kod drveta.
Ubrao sam ih zato jer su lepi kao ti.
Znao sam da ce ti se svideti, posebno plavi.'

Rekla sam, 'Sine, jako mi je zao sto sam se onako ponela danas; nisam trebala da vicem tako na
tebe.'

Rekao je, 'O, mama, u redu je. Svejedno te volim.'

Ja sam rekla, 'Sine, i ja tebe volim, i volim cvece,
posebno plavo.'


PORODICA

Jeste li svesni da ako umremo sutra,
firma za koju smo radili, lako nas uskoro moze
zameniti.
Ali porodica koju ostavljamo iza sebe
osecala bi gubitak do kraja njihovih zivota.

I molim te, razmisli, unosimo se u posao vise nego u
svoje porodice, zar ne mislis da to nije mudro
ulaganje?
Dakle, sta je sustina price?


Znas li sta znaci rec porodica? FAMILY
FAMILY= FATHER AND MOTHER I LOVE YOU


Prosledi ovu poruku ka 7 ljudi osim tebe i mene.

Doziveces cudo sutra.
Ne previdjaj ga i Bog ce te blagosloviti.

DAJTE MI HILJADU POLJUBACA .........

ZALJUBLJEN ČOVEK BEZ ENERGIJE I SNAGE SAM JA,

DA LI MOŽDA TREBA JOŠ NEKO ME JEDNA TAKVA BUDALA.

UVEK SE PONOVO I IZPOČETKA ZALJUBLJUJEM,

DOZVOLJAVAM SEBI DA SE SA TIM

ČAK I PREVIŠE SA SOBOM ZALUĐUJEM.

KAD NISAM ZALJUBLJEN ONDA SAM LUD,

A OPET KADA SE ONDA PONOVO ZALJUBIM

NE VIDIM PRED SOBOM NIKAKAV PUT

MOJA SOPSTVENA BORBA IZMEĐU MRAKA I LUDAKA.

PRIZNAJEM VOLIM

I NE ZNAM ZBOG TOGA KUDA OVO UOPŠTE I IDEM,

KOME SVE OVO UOPŠTE I PRIČAM

I GDE LI ĆU I KADA NEGDE TAMO DA STIGNEM.

DA LI JE TO MOŽDA PROIZVOD TOG LJUBAVNOG LUDILA

KOJA STVARA SVAKA PA I MOJA ZALJUBLJENA GLAVA.

MOŽDA JE SVO TO LUDILO

PROIZVOD IMAGINACIJE

POD UTICAJIMA LJUBAVNE INSPIRACIJE

KOJI ZNA DA POSTANE PONEKAD I DEO JEDNE CELOKUPNE POPULACIJE KAO ODRAZ NJIHOVE BUDUČE SVETSKE KREACIJE.

BUDI ILI NE DEO NEKAKVE SVETSKE KREACIJE,

AKO MOŽEŠ,

AKO SMEŠ,

AKO ŽELIŠ

I AKO HOČEŠ,

ZAGRIZI DEO ISTORIJE,

VOLI SVAKOG I SVE

KAO DA JE TO ŠTO VOLIŠ SAMO TVOJE

VOLI SVAKOGA I SUPROTNE BOJE,

NE PLAŠI SE TE TOLIKE LJUBAVI SVOJE

I NE DOZVOLI SAMOME SEBI DA JE SE I DRUGI BOJE.

IZ SVAKE VELIKE LJUBAVI MORA

DA IZAĐE NEKAKVA OPAMEĆENA BUDALA,

TRIJUMF, POBEDA A SA NJOM I SLAVA.

VEČITA OPAMEČENA BUDALA

UVEK ISPADNEM NA KRAJU JA

NADAMNOM ĆE IZGLEDA VEČITO LJUBAV DA VLADA.

DA LI SE ZA LJUBAV UOPŠTE VREDI BORITI,

DA LI SE VREDI ČAK I NADATI

DA ĆE JEDNOGA DANA LJUBAV SVETOM ZAVLADATI.

KADA ĆE SVAKO S'LJUBAVLJU

SVOJE PRLJAVE MISLI DA ČISTI,

KADA ĆEMO SVI BITI SLIČNI I ISTI,

KADA ĆE SVAKO SVU SVOJU SNAGU

DA POKLANJA SAMO LJUBAVNOM RADU.

LJUBAV UBIJA NEISKRENOST,

POVEĆAVA TOLERANTNOST

NE OGRANIČAVA VEČ POVEĆAVA EFIKASNOST,

OTVARA U NAMA IMPOZANTNOST,

BEZGRANIČNU LEKOVITOST.

PREPORUČUJE SE SVAKOM OPTEREČENIM RATOM,

MRŽNJOM,

NASILJEM

I STRAHOM.

DVA DO TRI PUTA DNEVNO

A ZA NEKE SLUČAJEVE PREPISUJE SE I POJAČANA MERA

SVE DOK SE SVO TO LUDILO IZ SEBE SKROZ NE ISTERA,

DOK SE NE STVORE LJUBAVNA ANTI TELA.

LJUBAV JE LUDILO SVOJEVRSNO

I NAJBLIŽE JE NEKAKO LUDACIMA

KOJI NE MOGU DA SE NIKAKO

UPOREDE SA OBIČNIM I SITNIM PROSIJACIMA.

DOSTOJANSTVENO LUDILO U GLAVI

LJUBAV VAJA,

STVARA

I PRAVI

I NEDOZVOLJAVA

DA SE NAD TIM TUŽNIM PRIZOROM

MA KO POMOLI ILI SAŽALI.

SVI MISLIMO DA SMO VELIKI

I DA MOŽEMO SVAKAKVE PORAZE PODNETI

SVE DOK NE SHVATIMO KOLIKO SMO PRED LJUBAVLJU ZAPRAVO SIČUŠNI. SVET LJUBAVI,

BEZ OGRANIČENJA

GDE VIŠE NIKO NIŠTA NE MORA DA MENJA,

SVET RAZUMEVANJA I OSEĆANJA,

GDE SE NIKO NIKOME NE KLANJA,

A LJUBAVNA LEKOVITOST SVE DUŠEVNE BOLESTI OTKLANJA.

SVET IMAGINACIJE U KORIST SVEOPŠTE POPULACIJE.

OPET

Opet je zaglavila masina
i opet ce alhemicar otkloniti kvar.
Opet su u plamenu hologramske kurve
i opet stampa nista ne pise o tome.
Opet pacifisti crtaju policajske krugove
i opet su smesni u ocima masona.
Opet su tuzni sinovi tuge
i opet bele glave glume hedonizam.
Opet su pretesna maskembal odela
a Dejvid Linc je opet snimio genijalan film
i opet masina radi ping
i opet Hip Hop Stalker sedi na klupi.
Opet te pitam kad su rodjeni Dabovi.
Opet dzoint gori brzinom kojom gori dzoint.
Opet teku suze niz lice policajca
i opet ne znam gde je covek koji nije bio tamo
i opet su dodjosi spremni da se bore.

Ja sam opet srecan ispod povrsine...

NEMAM VREMENA DA SE DOSAĐUJEM

OVOME VEKU NEDOSTAJU NEKAKVI NOVI IDOLI

I BOGOVI KOJIMA ĆE VEĆ NEKO DA SE MOLI I HVALI.

NEDOSTAJU GOMILE NJIH DA REŽIRAJU

NADOLAZEĆI NOVI MILENIJUM,

DA OSMISLE NEKAKVE NOVE GRADOVE I TRGOVE,

DA ISCENIRAJU NOVI NAČIN ŽIVOTA U DVOJE.

NIŠTA SE NE SME PREPUSTITI SLUČAJU

U TOM NOVOM NADOLAZEČEM VREMENU.

ZA BAŠ SVE I BAŠ SVUDA

POTREBNE SU NEKAKVE NOVE DRUGAČIJE ŽRTVE

I NEKE NOVE LUDE.

NOVO SVE NAM DOLAZI

SVAKO ĆE MORATI NA NEKAKAV NOVI NAČIN

DA PREŽIVLJAVA I DA SE SNALAZI

I NOVOME VEKU SVAKA ŽRTVA

VEROVATNO ĆE SE KAO I U STAROM

UZDIZATI TEK KADA BUDE MRTVA.

KAKO BI INAČE I ZNALI KO JE ŽRTVA

SEM AKO NIJE RAZAPETA ILI MRTVA.

ŽIVIMA SE NA OVOJ PLANETI SLABO VERUJE

ALI VIDEĆEMO

HOĆE LI TO TAKO OSTATI I POSLE

OVE NAJNOVIJE NADOLAZEČE ERE.

NAŠOM PLANETOM KAO DA VLADAJU MRTVI BOGOVI

KOJE GOMILE POLUŽIVIH GLUMACA

BEZUSPEŠNO POKUŠAVAJU DA ŠTO UVERLJIVIJE ODGLUME.

IDU PO SVETU IMITIRAJUĆI

SVOJE NEVIDLJIVE I NEPOSTOJEČE JUNAKE I IDOLE,

PRIČAJU NEKAKVE LAŽLJIVE PRIČE

O NEKAKVOJ VELIKOJ ZEMALJSKOJ SILI ONIMA JOŠ NEROĐENIMA.

NEKO SE SUROVO SA SVIMA NAMA POIGRAVA,

ŽELIM DA ZNAM DA LI JE TO TA IGRA PRAVA.

IGRA SAVRŠENA,

TOLIKO PRECIZNA

I NIMALO SLUČAJNA,

MALO PUBLIKE I PREVIŠE UČESNIKA

GDE I KAKO DOĆI DO TIH VRATA,

GDE SE PRILAŽU ZA KARTU

PRIJAVE ZA NOVU PUBLIKU I NOVE UČESNIKE.

U NADOLAZEČEM TOM NOVOM VREMENU

SVAKO BI TREBALO DA UNESE NEKAKVU SVOJU PROMENU

SVAKO BI MOGAO PO NEKI ŽIVOT DA UČINI BOLJIM,

SVAKO BI MORAO DA SVE ONO

POGREŠNO UČINI I PRIKAŽE JOŠ GORIM.

NEKA SE SVAKO SAM NAD SOBOM ZAMISLI

DA LI ŽIVOT SVOJ NAJBOLJE ŽIVI

I ZA PRAVU STVAR KORISTI.

SVAKOME VEKU I MILENIJUMU

TREBALO JE NOVIH IDOLA I BOGOVA

UVEK SVE VIŠE I VIŠE,

I U SVAKOME ĆE IH SVE VIŠE I VIŠE TREBATI.

DA NAHRANIMO SA NJIMA SVE CRNE RUPE

A ONI ČOVEČANSTVO SA SVOJIM NEKAKVIM NOVIM I EPOHALNIM DELIMA.

ZARAD BOLJE SVETSKE IMITACIJE

UVEK SU POTREBNE NEKAKVE NOVE INSPIRACIJE

NA STARE ALHEMIČARSKE ASOCIJACIJE।

JBET90RKVG ANTENA

TI SI TA KOJA ME RAZUME.

DA, TI SAMO MOŽEŠ DA DOKUČIŠ I SPOZNAŠ

ONO O ČEMU JA SANJAM,

ONO O ČEMU JA MAŠTAM

I KUDA TO ŽELIM DA IDEM.

NE, NE MOGU I TEBE DA PREVEDEM TAMO,

DO TAMO MORAŠ SAMA NEKAKO DA STIGNEŠ,

SAMO PROBAJ VERUJ MI KAO I DO SADA,

MOŽEŠ TI TO, MOŽEŠ DA SE DOTLE UZDIGNEŠ.

NE, NEMOJ SAMO DA MISLIŠ O SEBI

ONAKO KAKO I SVI DRUGI MISLE O TEBI,

KAKO DRUGI MISLE O MENI

I ZAŠTO I JA MISLIM O TEBI

BAŠ KAO I TI O SEBI

KADA MISLIŠ O MENI

MOŽEŠ DA ME RAZUMEŠ

I ONDA PROBAJ DA SHVATIŠ

DA MORAŠ SAMO TI SAMA DA SE OPREDELIŠ

KOJI ĆEŠ OD OVIH BEZBROJ PUTEVA DA SLEDIŠ.

NE, NE TREBA DA RAZMIŠLJAŠ NI O KAKVOM ZNAČENJU

MA KAKVIH REČI ILI SIMBOLA,

NA OVOJ STAZI TO APSOLUTNO RAZMIŠLJANJE UOPŠTE NE VAŽI.

OVI SIMBOLI I ŠIFRE

ŽELE DA OD SVIH OSTALIH

TEBI SAMO BAŠ ONI BUDU NAJDRAŽI.

JEDINO TO SE OD TEBE ZAHTEVA I TRAŽI

ALI SAMO NA OVOJ STAZI TO PRAVILO VAŽI.

LEPOTA SVETA, LEPOTA ŽIVOTA

NEMOJ DA MISLIŠ DA PO TOJ STAZI

NIKO VIŠE SEM TEBE

NE ŽELI DA KOPA.

SVI BAŠ TU STAZU STAZU I TRAŽE

ALI JE MALI BROJ NJIH ZBILJA PRONAĐE.

IZGUBE SE NEGDE USPUT

I CELOKUPNA LEPOTA SVETA I LEPOTA ŽIVOTA

IM ONDA PROLETI ZA NEPUN MINUT।